Društvo za informatički inženjering IIB je osnovano 11.5.1990. godine. Najpre smo se zvali “Informatički inženjering Bošnjak – Beograd”, a ime smo kasnije skratili iz praktičnih razloga. Osnivač preduzeća je Dušan Bošnjak, koji je u svojoj bogatoj karijeri bio: sistem programer, analitičar, projektant, rukovodilac razvoja na naučno-tehničkim i poslovnim aplikacijama, šef ERC-a… Zajedno sa suprugom Marijom, nekoliko rođaka i bliskih saradnika otisnuo se u preduzetničke vode i bio je tvorac UPISa, prvog srpskog (jugoslovenskog) ERP rešenja u koji su ugrađena znanja i iskustva nastala prilikom uspostavljanja informacionih sistema u velikim jugoslovenskim preduzećima.
Nastanak IIBa Dušan je opisao sledećim rečima:
To je bila iznuđena situacija, a ne neko moje opredeljenje. Na Zapadu se kreće sa dva miliona evra, a ja sam morao da krenem bez sredstava, pa sam koristio jedan zaboravljeni srpski sistem – mobu. Srećom, u okruženju su bili ljudi bliski sa informatikom – prvo žena, pa posle brat; dosta rano je krenuo i sin, a kada se brat oženio pridružila se i njegova žena koja se, iako nije iz te struke, pokazala izuzetnom. Bila su to teška vremena kada ljudima nije bio potreban softver, jer nisu imali ni za hleb, ali smo uspeli zahvaljujući našoj upornosti. Verovali smo da jednom mora da dođe i naše vreme, ali ono nije došlo celih dvanaest godina. Jedva smo spajali kraj s krajem, ali ipak smo rešili da napravimo sopstveni proizvod, sa idejom da to bude integralni informacioni sistem. Takav softverski paket se danas naziva ERP. I upravo tu nas je spasila “porodična manufaktura”: nismo ostajali bez kadra u vreme kad svi drugi jesu. Kada je posao počeo da raste mi smo se proširili. Opet su to bili prijatelji sa studija ili bivših poslova. I danas znatan deo zaposlenih čine rodbina, prijatelji i poznanici…
Dušan Bošnjak je bio poznat i kao borac za očuvanje srpskog jezika i identiteta. Pamtimo ga kao velikog poznavaoca stare srpske istorije. Ona se dosta razlikuje od učenja koja su nam preneli u školi, a u skladu sa zaboravljenim predanjima govori o tome da su Srbi (Sloveni) jedan od najstarijih naroda i starosedeoci na ovim prostorima. Pošto smo sloveni- “oni koji poznaju slova”, u IIBu se oduvek negovalo pisanje ćirilicom i korišćenje domaćih reči. Dušan je bio veliki poznavalac vina i član udrženja Srpski krivak, a nekoliko meseci pred smrt napisao je i svoj životopis, kao pristupnicu ovom udruženju. On je tragično stradao 4.2.2012. godine i ostaće nam u sećanju kao iskren, pravedan i drag čovek koji je istrajao na svom putu, o kome je u svom životopisu još i rekao:
U Javi uvek nastojah da se držim dharme: radi postojano, usrdno, smireno i pošteno; živi razborito, čisto i obuzdano; prema rodbini, prijateljima i saradnicima budi blag i pravedan…
Iako je odlazak osnivača za nas bio veliki gubitak, IIB je nastavio sa uspešnim poslovanjem i rastom. Vođenje preduzeća je preuzeo Dušanov sin, Miloš Bošnjak. Danas IIB ima više od trideset stalno zaposlenih i veliki broj spoljnih saradnika. Specijalizovani smo za proizvodnju i uvođenje poslovnih informacionih sistema po meri korisnika. Uspešno uvođenje najmodernijih informacionih tehnologija omogućava više od 25 godina poslovanja na lokalnom i regionalnim tržištima.