Историјат

Друштво за информатички инжењеринг ИИБ је основано 11.5.1990. године. Најпре смо се звали „Информатички инжењеринг Бошњак – Београд“, а име смо касније скратили из практичних разлога. Оснивач предузећа је Душан Бошњак, који је у својој богатој каријери био: систем програмер, аналитичар, пројектант, руководилац развоја на научно-техничким и пословним апликацијама, шеф ЕРЦ-а… Заједно са супругом Маријом, неколико рођака и блиских сарадника отиснуо се у предузетничке воде и био је творац УПИСа, првог српског (југословенског) ЕРП решења у који су уграђена знања и искуства настала приликом успостављања информационих система у великим југословенским предузећима.

Настанак ИИБа Душан је описао следећим речима:

То је би­ла из­ну­ђе­на си­ту­а­ци­ја, а не неко мо­је опре­де­ље­ње. На За­па­ду се кре­ће са два ми­ли­о­на евра, а ја сам морао да кре­нем без сред­ста­ва, па сам ко­ри­стио је­дан за­бо­ра­вље­ни срп­ски систем – мо­бу. Срећом, у окру­жењу су би­ли љу­ди бли­ски са ин­фор­ма­ти­ком – пр­во же­на, па по­сле брат; до­ста ра­но је кренуо и син, а ка­да се брат оже­нио при­дру­жи­ла се и ње­го­ва же­на ко­ја се, иако ни­је из те стру­ке, по­ка­за­ла из­у­зет­ном. Би­ла су то те­шка вре­ме­на ка­да љу­ди­ма ни­је био по­тре­бан софт­вер, јер ни­су има­ли ни за хлеб, али смо ус­пе­ли за­хва­љу­ју­ћи нашој упор­но­сти. Веро­ва­ли смо да јед­ном мо­ра да до­ђе и на­ше вре­ме, али оно није до­шло це­лих два­на­ест го­ди­на. Је­два смо спа­ја­ли крај с кра­јем, али ипак смо ре­ши­ли да на­пра­ви­мо соп­ствени про­из­вод, са иде­јом да то бу­де ин­теграл­ни ин­фор­ма­ци­о­ни си­стем. Та­кав софтвер­ски па­кет се да­нас на­зи­ва ЕРП. И упра­во ту нас је спа­си­ла „по­ро­дич­на ману­фак­ту­ра“: ни­смо оста­ја­ли без ка­дра у вре­ме кад сви дру­ги је­су. Ка­да је по­сао по­чео да ра­сте ми смо се про­ши­ри­ли. Опет су то би­ли при­ја­те­љи са сту­ди­ја или бив­ших по­сло­ва. И да­нас знатан део за­по­сле­них чи­не род­би­на, при­јате­љи и позна­ни­ци…

Душан Бошњак је био познат и као борац за очување српског језика и идентитета. Памтимо га као великог познаваоца старе српске историје. Она се доста разликује од учења која су нам пренели у школи, а у складу са заборављеним предањима говори о томе да су Срби (Словени) један од најстаријих народа и староседеоци на овим просторима. Пошто смо словени- „они који познају слова“, у ИИБу се одувек неговало писање ћирилицом и коришћење домаћих речи. Душан је био велики познавалац вина и члан удржења Српски кривак, а неколико месеци пред смрт написао је и свој животопис, као приступницу овом удружењу. Он је трагично страдао 4.2.2012. године и остаће нам у сећању као искрен, праведан и драг човек који је истрајао на свом путу, о коме је у свом животопису још и рекао:

У Јави увек настојах да се држим дхарме: ради постојано, усрдно, смирено и поштено; живи разборито, чисто и обуздано; према родбини, пријатељима и сарадницима буди благ и праведан…

Иако је одлазак оснивача за нас био велики губитак, ИИБ је наставио са успешним пословањем и растом. Вођење предузећа је преузео Душанов син, Милош Бошњак. Данас ИИБ има више од тридесет стално запослених и велики број спољних сарадника. Специјализовани смо за производњу и увођење пословних информационих система по мери корисника. Успешно увођење најмодернијих информационих технологија омогућава више од 25 година пословања на локалном и регионалним тржиштима.